AMERIČKA AKITA

FCI STANDARD

FCI-Standard N° 344 / 05. 01. 2006 / GB

AMERICAN AKITA

ZEMLJA POREKLA : Japan.

ZEMLJA RAZVOJA : SAD.

DATUM PUBLIKACIJE ORIGINALNOG VAZECEG STANDARDA : 06.07.2005.

UPOTREBA : Pas za pratnju

F.C.I. KLASIFIKACIJA : Grupa 5. Spic tip i primitivni tip pasa.
Sekcija 5. Azijski spicevi i srodne rase.
Bez obaveze polaganja radnog ispita.

ISTORIJAT : U poèetku je istorija Americkih Akita slièna istoriji japanskih Akita. Od 1603. u oblasti Akita, Akita Matagis (psi srednje velièine za lov na medvede) korišceni su za borbe pasa. Od 1868, Akita Matagis je ukrštan sa Tosa inu i mastifima. Usled toga, velièina akita se poveæala ali karakteristike zajednicke za špiceve su nestale. Godine 1908. borbe pasa su zabranjene, ali akite su bez obzira na to saèuvane i poboljšane kao velika japanska rasa. Kao rezultat toga devet najboljih primeraka akita je 1931. godine proglašeno "nacionalnim spomenicima".

Tokom II Svetskog rata (1939-1945) bilo je uobièajeno da se psi koriste za pravljenje vojne odeæe. Policija je naredila da se uhvate i konfiskuju svi psi osim nemaèkih ovèara koji su korišæeni u vojne svrhe. Neki ljubitelji su pokušali da zaobiðu ovu naredbu tako što su ukrštali svoje pse sa nemaèkim ovèarima. Po završetku II Svetskog rata broj akita se drastièno smanjio i postojala su tri razlièita tipa: 1) Matagi akite 2) Akite za borbu i 3) Akite ovèari. To je stvorilo veoma konfuznu situaciju kod ove rase. Tokom procesa obnove èiste rase posle rata Kongo-go iz Dewa loze uživao je prolaznu ali ogromnu popularnost. Mnoge akite iz Dewa loze, koja je pokazivala karakteristike uticaja mastifa i nemaèkih ovèara, vojnici su doneli nazad u Sjedinjene države. Akite iz Dewa loze, inteligentne i sposobne da se prilagode na životnu sredinu, fascinirale su odgajivaèe u SAD i ova loza je razvijana, broj odgajivaèa je rastao kao i popularnost ovih pasa.

Amerièki akita klub je osnovan 1956. godine a Amerièki kinološki klub (AKC) prihvatio je ovu rasu (upis u registar i redovan izložbeni status) u oktobru 1972. Meðutim, u to vreme AKC i JKC (Japanski kinološki klub) nisu imali reciproène sporazume o meðusobnom priznavanju pedigrea pa stoga su vrata bila zatvorena za uvoðenje novih krvnih linija iz Japana. Usled toga, akite u SAD postale su znaèajno razlièite od onih u Japanu, zemlji njihovog porekla. Oni su se razvili kao tip jedinstven u SAD a karakteristike i tip ostali su nepromenjeni od 1955. To je u oštroj suprotnosti sa akitama u Japanu koje su ukrštane sa Matagi akitama radi obnove prvobitne èiste rase.

OPSTI IZGLED : Veliki pas, snažne graðe, skladan, sa velikom mišiænom masom i teškim kostima. Široka glava formira trougao sa tupim uglovima, sa dugaèkom njuškom i relativno malim oèima i uspravnim ušima nagnutim napred tako da se nalaze skoro u istoj ravni sa zadnjim delom vrata predstavljaju karakteristike rase.

PROPORCIJE :
• Odnos izmeðu visine na nivou grebena i dužine tela je 9 prema 10 kod mužjaka i 9 prema 11 kod ženki.
• Dubina grudnog koša iznosi polovinu visine psa na nivou grebena.
• Razdaljina od vrha nosa do stopa odgovara razdaljini od stopa do potiljka u odnosu 2 prema 3.

KARAKTER I NARAV : Prijateljski nastrojen, okretan, lako se obuèava, poslušan, ponosan i hrabar.

GLAVA : Masivna ali u skladu sa telom, pri mirovanju nema nabora. Glava formira tupougli trougao kada se posmatra odozgo.

PREDEO LOBANJE :

LOBANJA : Ravna i široka izmeðu ušiju. Plitka brazda se proteže na dobar deo èela.

STOP : Dobro definisan ali nije suviše nagao.

OBLAST LICA :

NOSNA PECURKA : Široka i crna. Blagi i difuzni nedostatak pigmenta na nosnoj peèurci je prihvatljiv samo kod belih pasa ali crna boja je uvek poželjnija.

NJUSKA : Široka, duboka i puna.

USNE : Crne. Ne vise; jezik je ružièast.

VILICE/ZUBI : Vilice nisu zaobljene veæ tupe, jake i moæne. Zubi su jaki, pravilno rasporeðeni i zbijeni. Makazast ugriz je poželjniji ali je klještast ugriz prihvatljiv.

OCI : Tamno smeðe, relativno male, nisu istaknute, skoro trouglastog oblika. Ivica oka crna i zategnuta.

UŠI : Snažno uspravljene i male u odnosu na ostali deo glave. Ukoliko se uho položi napred radi merenja dužine, njegov vrh æe dodirnuti gornju ivicu oka. Uši su trouglaste, blago zaobljene na vrhu, široke u osnovi i nisu suviše nisko postavljene. Ukoliko se gledaju sa strane, uši su nagnute pod uglom napred, iznad oèiju, sledeæi liniju vrata.


VRAT : Debeo i mišiæav sa minimalnim podvaljkom, srazmemo kratak, postepeno se širi ka ramenima. Izražen vratni greben se skladno uklapa u bazu lobanje.

TELO : Veæe dužine od širine. Koža nije suviše tanka, ni suviše zategnuta ili opuštena.

LEDJA : Ravna.

SLABINE : Èvrsto mišiæave.

GRUDNI KOŠ : Širok i dubok. Rebra treba da budu dobro raširena, grudi dobro razvijene.

DONJI DEO I STOMAK : Umereno prikupljen.

REP : Veliki i kosmat, postavljen visoko, nošen preko leða ili uz nogu. Tri èetvrtine savijen, potpuno savijen ili dvostruko savijen, uvek lezi na ledjima ili ispod nivoa leða. Ukoliko je rep tri èetvrtine savijen, njegov vrh visi nisko niz nogu. Koren repa je širok i snažan. Terminalna kost repa doseže do skoènog zgloba kada rep slobodno visi ili kada se povuèe na dole. Dlaka je oštra, ravna i gusta, nema izgled perjanice.

UDOVI:

PREDNJE NOGE : Prednje noge su krupnih kostiju i ravne posmatrano sa prednje strane.

RAMENA : Jaka i moæna umereno nagnuta.

DOŠAPLJE : Blago nagnuto napred pod uglom od oko 15 stepeni u odnosu na vertikalu.

ZADNJE NOGE : Snažne i mišiæave, široke i krupnih kostiju u skladu sa prednjim nogama. Kandža na zadnjoj nozi se obièno uklanja.

BEDRA : Snažna, dobro razvijena, paralelna kada se posmatraju odpozadi.

KOLENI ZGLOBOVI : Umereno savijeni.

SKOCNI ZGLOBOVI : Dobro spušteni, nisu okrenuti ni unutra ni spolja.

ŠAPE : Ravne, maèkaste šape, dobro zaštiæene debelim jastuèiæima.

HOD / KRETANJE : Moæan, korak umereno dug i brz. Zadnje noge se pokreæu u liniji sa prednjim. Leða ostaju jaka, èvrsta i ravna.

KRZNO:

KRZNO : Dvostruko. Podlaka debela, meka, gusta i kraæa od dlake. Spoljašnja dlaka ravna, oštra/kruta i donekle odstoji od tela. Dlaka na glavi, potkolenicama i ušima kratka. Dužina dlake na grebenu i sapima dugaèka približno 5 cm, što je nešto duže od dlake na ostatku tela, osim repa gde je dlaka najduža i najbujnija.

BOJA : Sve boje poput crvene, žuækasto-smeðe, bele itd. Ili èak mrljasto ili prugasto. Boje su sjajne i jasne. Beli psi (jednobojni) nemaju masku. Mrljasti psi su u osnovi bele boje sa velikim, podjednako rasporeðenim mrljama koje pokrivaju glavu i više od jedne treæine tela. Podlaka može biti razlièite boje od spoljašnje dlake.

VELICINA :
Visina na nivou grebena: Za mužjake: 66-71 cm (26 - 28 inèa);
Za ženke: 61 - 66 cm (24 - 26 inèa).

MANE : Sva odstupanja od gore navedenih osobina treba smatrati manama a ozbiljnost sa kojom treba posmatrati svaku od tih mana treba da bude srazmerna sa njenim stepenom.

• Feminizirani mužjaci, muškobanjaste ženke
• Uzana ili vretenasta glava
• Bilo koji zub koji nedostaje (izuzev 2 od PM1 i-ili M3).
• Plavi jezik ili jezik sa crnim taèkama.
• Svetle oèi.
• Kratak rep.
• Izbaèeni ili uvuèeni laktovi.
• Svaka naznaka prisustva grive ili perjanice.
• Stidljivost ili zloba.

OZBILJNE MANE :
• Mala mišiæna masa.
• Lake kosti.

DISKVALIFIKACIONE MANE :
• Preagresivni ili previše stidljivi.
• Nos potpuno bez pigmenta. Nos sa depigmentiranim površinama (nos poput leptira)
• Spuštene, viseæe ili savijene uši.
• Nepravilan zagrizaj (predgriz ili podgriz).
• Srpast ili neuvijen rep.
• Mužjaci niži od 63,5 cm (25 inèa), ženke ispod 58,5 cm (23 inèa).

Svaki pas koji jasno prikazuje fizièke ili anomalije u ponašanju æe biti diskvalifikovan.

*Tekst preuzet sa sajta www.ljubimci-forum.com*